Ortopedija vilica je grana stomatologije koja se bavi proučavanjem prostornog odnosa i položaja vilica i zuba.
Korekcija ortodontskih anomalija kod dece i odraslih, prvenstveno je važna iz funkcionalnih razloga, jer omogućava bolju funkciju žvakanja. Stvara uslove za nesmetano održavanje oralne higijene, sprečava ekscesivno trošenja tkiva zuba, povrede zuba, parodontopatiju i gubitak zuba. Naravno, ne treba zaboraviti i estetske razloge.
Da bi se napravio plan terapije, neophodan je klinički pregled i analiza modela, snimaka i fotografija. Ortopedija vilica bavi se i estetikom lica pacijenta, pa sve ove parametre treba uzeti u obzir prilikom planiranja dalje terapije.
Još u najranijem detinjstvu je moguće dijagnostikovati neke ortodontske anomalije, pa se poseta ortodontu savetuje što ranije (najkasnije sa 7 godina). Iako ne postoji starosna granica za ortodontski tretman, neke nepravilnosti se mogu lakše korigovati kod mlađih pacijenata, naročito u periodu rasta. Takođe, saveti u vezi sa ishranom, korekcija loših navika (tiskanje jezika, disanje na usta, sisanje prsta). Zatim, vežbe za aktiviranje pojedinih grupa mišića, selektivno brušenje zuba u cilju otklanjanja prinudnih zagrižaja. Kao i izrada držača prostora u slučaju preranog gubitka zuba, spadaju u metode prevencije i ranog lečenja ortodontskih anomalija.
Mobilni aparati, poznatiji kao mobilne proteze, mogu biti aktivni (za širenje vilica i korekciju položaja jednog ili grupe zuba). Kao i funkcionalni (za korekciju odnosa gornje i donje vilice u periodu intenzivnog rasta). Mobilne aparate pacijenti nose noću i preko dana (što više), i za uspeh terapije potrebna je dobra saradnja sa pacijentom. U cilju motivacije dece za nošenje ovih aparata, oni se izrađuju u raznim bojama i veselim aplikacijama, po njihovoj želji. Kontrole se obavljaju na 4-6 nedelja.
Treba napomenuti da mobilni aparati vrlo često služe kao priprema pacijenta za terapiju fiksnim aparatima.
Fiksni aparati, poznati i kao fiksne proteze, omogućavaju terapiju mnogih nepravilnosti položaja zuba i zagrižaja. Samo neke od njih su terapija teskobe, rastresitosti, korekcija položaja protrudiranih (isturenih) zuba, terapija nepravilnosti zagrižaja primenom intermaksilarne vuče (gumice) ili kamuflažom. Takođe, primena vuče za izvlačenje impaktiranih zuba (najčešće očnjaka), korekcija dubokog, otvorenog i ukrštenog zagrižaja. Kao i zatvaranje prostora nastalih vađenjem zuba, preprotetska ortodontska priprema…
Postavka fiksnog aparata je bezbolna procedura lepljenja bravica na zube i njihovog međusobnog povezivanja žičanim lûkom, koji će vršiti pomeranje zuba. Nekada se, pored ovih elemenata, postavljaju i dodatni elementi.
Pored klasičnih, metalnih bravica, mogu se koristiti i mini metalne bravice (znatno manjih dimenzija). Samoligirajuće bravice, lingvalne bravice (postavljaju se sa unutrašnje strane zuba), estetske bravice (izrađene od monokristalnog safirnog stakla, keramike ili plastičnih materijala). Veliki izbor estetskih bravica, lûkova, gumenih ligatura i dodatnih elemenata u boji zuba, danas omogućavaju minimalnu vidljivost fiksnih aparata. Što je naročito važno adolescentima i pacijentima određenih zanimanja. Kontrole fiksnih aparata se obavljaju na 2-6 nedelja. Nakon završetka terapije, neophodno je održavanje postignutih rezultata primenom folija ili fiksnih ritejnera (fiksirani sa unutrašnje strane zuba).
Treba naglasiti da je redovna oralna higijena od velikog značaja za pacijente sa fiksnim aparatima. Upotreba posebnih četkica, konca i antiseptičkih rastvora, sprečiće pojavu karijesa i upale desni na mestima koja su teško dostupna za čišćenje.
Kada se analizom utvrdi veliki nedostatak prostora za smeštanje stalnih zuba, onda se pristupa vađenju nekih stalnih zuba. To su najčešće prvi pretkutnjaci, ali postoje i izuzeci, kada se vade drugi pretkutnjaci ili prvi kutnjaci. Odluku o tome koji će se zubi vaditi donosi ortodont na osnovu individualnog plana terapije, kao i procene stanja zuba (veliki ispuni, endodontski tretirani zubi, zubi sa prisutnim hroničnim lezijama kosti). Nekada se veliki nedostatak prostora može dijagnostikovati veoma rano (u periodu mešovite denticije), pa se serijskim vađenjima obezbeđuje prostor za nesmetano nicanje stalnih zuba. Vađenje zuba je i sastavni deo tretmana kamuflažom kod odraslih pacijenata kod kojih je završen rast, a potrebno je radi korigovanja nepravilnosti zagrižaja. Naravno, značajnije nepravilnosti zagrižaja zahtevaju kombinovanu ortodontsko-hiruršku terapiju.
Zahvaljujući napretku 3D tehnogije u stomatologiji, omogućeno je skeniranje zuba i modela zuba. Na ovim modelima se, na osnovu prethodnog plana terapije, izrađuje serija folija, od kojih svaka vrši postepeno pomeranje i ispravljanje zuba. Dužina trajanja terapije i broj potrebnih folija za ostvarivanje željenih rezultata, zavisi od stepena izraženosti anomalije. Prednost ove tehnike je u tome što se ove folije gotovo i ne vide na zubima, a održavanje oralne higijene je u velikoj meri olakšano, jer pacijent može sâm da ih skida. O mogućnostima ovog načina lečenja za svaki pojedinačni slučaj, obavezan je pregled i konsultacija sa ortodontom.