Može se reći da čitava stomatologija teži postizanju što boljih estetskih rezultata. Sanacija karijesa, preloma, manjih ili većih nedostataka zuba restaurativnim materijalima, izrada estetskih protetskih nadoknada (krunice, mostovi, veniri) i izbeljivanje zuba, neke su od najčešćih intervencija.

Karijes

Karijes je najrasprostranjenije oboljenje usta i zuba. Iako mnogi pacijenti nerado posećuju stomatologa, uz primenu lokalne anestezije i prijatan pristup pacijentu, sanacija karijesa je jedna od najlakših intervencija i najčešće zahteva samo jednu posetu. Karijes je potrebno sanirati što pre, dok ne zahvati dublja tkiva zuba, jer svako odlaganje može kasnije zahtevati dodatne intervencije i umanjiti uspeh lečenja. Na redovnim šestomesečnim kontrolama, stomatolog će pregledati vaše zube i ustanoviti eventualno prisustvo karijesa. Često čujemo od pacijenata da nisu dolazili na kontrole, jer ih ništa nije bolelo. Karijes u početnim stadijumima ne daje nikakve simptome i malo je verovatno da će ga pacijent sam dijagnostikovati. Nekad su i stomatologu potrebne dodatne dijagnostičke metode (npr. rendgenski snimci).

Daljim napredovanjem, karijes zahvata dublja tkiva zuba, izazivajući pulpitis, nekrozu ili gangrenu pulpe zuba, a širenjem na kost apikalni parodontitis (infekciju okolne kosti). Ove komplikacije karijesa zahtevaju dodatne terapijske intervencije (endodontski tretman kanala korena – devitalizacija zuba, resekcija korena zuba, protetske nadoknade zbog značajne zahvaćenosti krunice zuba karijesom), što nepotrebno produžava i poskupljuje terapiju. Koliko je pravovremena sanacija karijesa važna, govori i činjenica da njegove posledice mogu biti gubitak zuba i teške infekcije orofacijalne regije.

Koji se materijali koriste za ispune (plombe)?

Pored dobro poznatog amalgama, danas se većinom koriste ispuni od kompozitnih materijala. Njihova osnovna prednost je u tome što se tokom pripreme zuba maksimalno štedi zubno tkivo, za razliku od amalgamskih ispuna, koji zahtevaju značajnije uklanjanje tkiva zuba. Osim toga, kompozitni ispuni zadovoljavaju i estetske kriterijume. Na raspolaganju je veliki izbor boja različite transparentnosti, ali i dodatni pigmenti, što sve omogućava individualizaciju ispuna za svakog pojedinačnog pacijenta. Pored kompozitnih materijala, u upotrebi su i glas-jonomer cementi, koji se često koriste za ispune kod dece. Ovi materijali otpuštaju fluoride u dužem vremenskom periodu, što ih čini efikasnim u zaštiti od karijesa.

Koliki je rok trajanja ispuna? Koliko često ih je potrebno menjati?

Iako ispuni mogu da traju jako dugo, važno je imati na umu da se na spoju ispuna i zuba, posle nekog vremena, može pojaviti zjap ili pukotina. Ovo mesto će zadržavati hranu i biće nepristupačno za održavanje oralne higijene, što uzrokuje nastanak sekundarnog karijesa. Pored toga, kompozitni ispuni mogu promeniti boju nakon određenog vremena, pa ih je nekad potrebno promeniti iz estetskih razloga. Zbog svega ovoga, neophodne su redovne kontrole kod stomatologa, koji će i pre pojave bilo kakvih simptoma, primetiti moguće nedostatke na ispunima i ukazati vam na njih.

Naravno, trajnost ispuna zavisi i od mnogih drugih faktora, kao što su sklonost pacijenta ka nastanku karijesa, prisustvo loših navika (bruksizam ili škripanje zubima) i održavanje oralne higijene.

Šta je inlej?

Inlej je vrsta ispuna koja se izrađuje u zubnoj tehnici na osnovu otiska zuba. Pre otiska, stomatolog će pripremiti zub uklanjanjem karijesa i oblikovanjem kaviteta (šupljine). Inlej se najčešće izrađuje od keramike, koja u potpunosti zadovoljava estetske kriterijume, ali može biti izrađen i od kompozitnog materijala ili zlata. Nakon izrade u tehnici, pristupa se cementiranju inleja. U slučajevima kada nedostaje i neka od kvržica zuba, izrađuje se onlej.

Povrede zuba

Povrede zuba se najčešće viđaju kod dece i sportista, ali svakako ne samo kod njih. Obično su povredom zahvaćeni prednji zubi, češće gornji. Naročito su ugroženi protrudirani (istureni) zubi, pa je o ovome potrebno razmišljati na vreme u smislu korekcije položaja ovih zuba ortodontskim aparatima. Odmah nakon povrede, neophodan je pregled kod stomatologa, koji će proceniti stepen povrede, pregledati okolna meka i tvrda tkiva i susedne zube, proveriti vitalitet zuba, a onda predložiti najbolji način sanacije zuba.

U slučaju preloma krunice zuba, stomatologija pruža vrlo uspešna i estetski prihvatljiva rešenja. Kada je, nakon povrede, preostalo dovoljno zubnog tkiva, prelom se može sanirati kompozitnim ispunom ili kompozitnom nadogradnjom. Ukoliko stomatolog proceni da je defekt zuba preveliki, pristupa se izradi protetske nadoknade na tom zubu (keramička ili metalokeramička krunica), često uz dodatni endodontski tretman kanala korena i nadogradnju fiberglas kočićem. Nepovoljan prelom korena zuba ili izbijanje zuba mogu dovesti do njegovog gubitka, koji se nadoknađuje ugradnjom implanta ili izradom mosta.

Korekcija oblika zuba kompozitnim materijalima

Zubi atipičnog oblika (najčešće gornji bočni sekutići) se mogu uspešno preoblikovati kompozitnim materijalima. Ako je potrebna manja korekcija oblika zuba, onda se ona može obaviti u jednoj poseti. Ako se planira značajnije preoblikovanje zuba, na osnovu otiska se u zubnoj tehnici izrađuje model i planira željeni oblik zuba. U sledećoj poseti, stomatolog će preoblikovati zub pomoću individualno izrađenog kalupa. Nekada nije moguće preoblikovati zube na ovaj način, pa je potrebna izrada fasete ili krunice.

Krunice, mostovi i veniri

U cilju postizanja što boljih estetskih rezultata, danas se sve češće izrađuju bezmetalne protetske nadoknade (bezmetalne krunice i mostovi i keramičke ljuspe, poznatije kao fasete ili veniri). O ovome pročitajte više u delu Stomatološka protetika.

Izbeljivanje zuba

Primenom sredstava za izbeljivanje zuba na bazi karbamid-peroksida i vodonik-peroksida, boja zuba se često može posvetliti i za više nijansi. O ovome pročitajte više u delu Izbeljivanje zuba.