Dečja stomatologija se bavi zdravljem usta i zuba dece i obrazovanjem dece i roditelja o postupcima i ponašanju od značaja za zdravlje.
Prva poseta deteta stomatologu može se obaviti pre nicanja ijednog zuba. Tom prilikom roditelji će dobiti informacije o pravilnim načinima ishrane, kao i o održavanju oralne higijene u najranijem dobu. Prerađena, meka hrana, bogata ugljenim hidratima pogoduje nastanku karijesa i inače osetljivih mlečnih zuba. Time se onemogućava normalna ishrana i razvoj kod dece. Takođe, roditelji će dobiti i savet i o korišćenju preparata fluora kod dece.
Rast mlečnih zuba završava se do treće godine života i tada bi dete trebalo da ima po deset zuba u svakoj vilici (ukupno dvadeset u obe). Naravno, nekada mogu postojati odstupanja u smislu ranijeg ili kasnijeg nicanja zuba, mada to ne mora nužno da podrazumeva postojanje nepravilnosti u nicanju zuba. Lekar ce pratiti razvoj okluzije i primetiti ako dođe do eventualnih nepravilnosti u razvoju.
Mlečne zube u slučaju pojave karijesa treba što pre sanirati i time sprečiti širenje oboljenja na dublja tkiva zuba (dentin, pulpa) i kost. Deca su, kao i odrasli, osetljiva na bolove i treba im obezbediti mogućnost normalne ishrane i žvakanja. Postojanje kaviteta na aproksimalnim (bočnim) površinama mlečnih zuba izaziva zadržavanje hrane u postojećim defektima (kavitetima), upalu desni u toj regiji zuba, bol, izbegavanje obostranog žvakanja. Takođe nastaje i smanjenje prostora za smeštanje budućih stalnih zuba, a gubitkom mlečnih zuba ti prostori se mogu potpuno izgubiti i izazvati nastanak ortodontske anomalije. Prisustvo mlečnih zuba neophodno je i za normalan razvoj vilica. Danas postoji veliki izbor materijala za ispune na mlečnim zubima i, kad god je to moguće, treba ih sanirati da bi se sprečile dalje komplikacije.
Cirkularni karijes je specifičan oblik karijesa, koji se javlja na mlečnim zubima, kod dece. Najčešće usled čestog i dugog korišćenja bočica sa zašećerenim mlekom, vodom, sokovima. Dugotrajno prisustvo šećera u ustima, a u prisustvu bakterija iz plaka, dovodi do stvaranja kiselina, koje nagrizaju zubnu gleđ. Što dovodi do stvaranja prepoznatljivih belih mrlja, najpre na gornjim sekutićima, neposredno uz desni, a kasnije i ostalim zubima. Vremenom se ove mrlje dodatno pigmentuju, šire i spajaju. Dalje, dolazi do stvaranja kaviteta (defekata) zubne gleđi. Kaviteti se šire i u dublja zubna tkiva, a zubi ostaju oslabljeni, krti i lako lomljivi. Neretko se mogu videti samo zaostali korenovi zuba. Simptomi (bol, otok, fistula) se javljaju tek kasnije, kada se proces proširi na kost. Posledice cirkularnog karijesa su loša ishrana, problemi sa izgovorom, poremećaj u razvoju stalnih zuba, nedostatak prostora za smeštanje stalnih zuba, ortodontske anomalije.
Najvažnije su redovne posete i kontrole kod stomatologa. Čim se primeti pojava belih mrlja treba početi sa aplikacijom preparata na bazi fluora, i u ordinaciji i kod kuće, svakodnevno. Stomatolog će preporučiti preparate određene koncentracije. Kod već postojećih kaviteta potrebno je sanirati zube ispunima i sprečiti dalje širenje karijesa. Kada je stanje zuba takvo da je nemoguće zbrinuti ih standardnim konzervativnim metodama, pristupa se vađenju zaostalih korenova i kasnije nadoknadi zuba i, po potrebi, izradi čuvara prostora.
Osim za žvakanje, mlečni zubi su važni i za estetiku lica, i to nikako ne treba zanemariti samo zato što će ovi zubi biti zamenjeni stalnim zubima. Takođe, oni učestvuju u normalnom razvoju govora kod deteta. Ovo su važne činjenice i u normalnom sociološkom razvoju dece.
Pored mlečnih zuba, u dečjem dobu, oko šeste godine, počinje i nicanje stalnih zuba. Zub na kojem se najčešće može zapaziti karijes je prvi stalni kutnjak („šestica“). On niče pre svih ostalih stalnih bočnih zuba, tako da je, zapravo, njegov vek u ustima i najduži. Ima vrlo razvijen sistem jamica i fisura na svojoj griznoj površini, tako da, ukoliko se na vreme ne zalije odgovarajućim zalivačima fisura, često biva zahvaćen karijesom. U slučaju pojave karijesa, treba ga sanirati ispunima i time obezbediti njegov ostanak u usnoj duplji. Ovo je naročito važno utoliko pre što se prvi stalni kutnjak smatra „ključem“ normalnog razvoja zagrižaja.
Povrede zuba su kod dece najčešće. U velikom broju slučajeva stradaju prednji zubi, češće gornji. Mogu biti zahvaćeni mlečni ili stalni zubi. Povrede mogu biti različitog stepena, od najmanjih naprslina na gleđi zuba do preloma sa otvorenom pulpom zuba, prelomom korena. Kao i izbijanjem zuba iz alveole ili povredom zametka stalnog zuba. Česte su i povrede mekih tkiva. Bez obzira da li postoje simptomi povrede (bol, otok, klaćenje zuba) ili ne, potrebno je što pre konsultovati stomatologa, radi pregleda i eventualne izrade potrebnih rendgenskih snimaka.
Frakturirani (polomljeni) zubi mogu se najčešće vrlo uspešno nadoknaditi velikim izborom estetskih materijala i time potpuno restaurirati estetika i funkcija.
Povrede su najčešće kod zuba koji se nalaze u protruziji (izbačenost zuba zbog loših navika, ortodontskih anomalija, itd.), pa o tome treba razmišljati na vreme u smislu korekcije ortodontskih anomalija. Za decu koja se bave sportom, postoji veliki broj štitnika („mouth guard“), koji mehanički štite zube i okolna meka i tvrda tkiva od povrede.