Stomatološka protetika je grana stomatologije koja se prevashodno bavi nadoknadom izgubljenih tkiva usne duplje, pomoću protetskih nadoknada (npr. krunice, mostovi, proteze). Nadoknada kozmetskih defekata, nadoknada na zubnim implantatima. Problemi viličnog zgloba takođe spadaju pod polje stomatološke protetike.

Savremena stomatologija posvećuje podjednako veliku pažnju funkcionalnosti i estetici. Do gubitka zuba može doći zbog parodontopatije, nepovoljnih linija preloma zuba, hroničnih lezija koji se ne mogu sanirati, traumatskog izbijanja zuba, itd. Gubitak samo jednog zuba može izazvati značajne promene, kao što su resorpcija (gubitak) kosti, „spuštanje“ dna maksilarnog sinusa, pomeranje susednih zuba ka bezubom prostoru, ekstrudiranje („izrastanje“) zuba suprotne vilice, pojava dijastema (razmaka) između zuba, pomeranje sredine zubnog niza, osetljivost susednih i naspramnih zuba zbog gubitka kosti i povlačenja desni, smanjena funkcija žvakanja na strani gubitka zuba, promene u temporomandibularnom (viličnom) zglobu. U slučaju gubitka zuba, potrebno je odmah se konsultovati sa stomatologom o mogućnostima za njegovo nadoknađivanje. Vremenom se ove mogućnosti nepotrebno sve više sužavaju i ostavljaju nam mali izbor terapijskih metoda.

Stomatološka protetika – Protetske nadoknade se mogu podeliti: na fiksne i mobilne

Stomatološka protetika danas zaista pruža veliki izbor načina za estetsko zbrinjavanje pacijenata. Najčešće fiksne nadoknade su keramičke (bezmetalne) krunice i mostovi, metalokeramičke krunice i mostovi, keramičke fasete (veniri), itd. Kod pacijenata koji imaju izvestan broj preostalih zuba, od pokretnih nadoknada najčešće su parcijalne skeletirane proteze kombinovane sa metalokeramičkim krunicama. Ove proteze su sa krunicama povezane posebnim elementima (atečmenima), koji obezbeđuju bolju retenciju i stabilizaciju proteze, maksimalno su redukovane i samim tim mnogo komfornije za pacijente. Kod bezubih pacijenata se izrađuju totalne proteze, totalne proteze na implantima i fiksni radovi na implantima.

Kada se izrađuju krunice, a kada mostovi?

Uslov da bi se krunica izradila je da postoji dovoljna dužina korena i evetualno krunice tog zuba koji se planira za protetsku rekonstrukciju. Na osnovu kliničkog pregleda i analize rendgenskog snimka, stomatolog će odlučiti da li za njenu izradu postoje uslovi. Ukoliko je zub suviše oštećen i potrebno je izvaditi ga, onda se na njegovom mestu može ugraditi implant ili, nakon brušenja susednih zuba, most. U konsultaciji sa ortodontom, nekada je moguće zatvaranje prostora nastalih nakon vađenja, fiksnim ortodontskim aparatima.

Potrebno je napomenuti da se u toku izrade protetskih nadoknada, kao i u toku zarastanja nakon vađenja zuba, izrađuju privremene krunice i mostovi, koji pacijentima omogućavaju normalnu funkciju i estetiku u ovom prelaznom periodu.

U čemu je razlika između keramičkih (bezmetalnih) i metalokeramičkih nadoknada?

Za razliku od metalokeramičkih, bezmetalne fiksne nadoknade nemaju podlogu od metala. Na taj način izbegava se neprirodna transparencija metala kroz slojeve keramike i postiže prirodnija boja zuba. Takođe, kod bezmetalnih keramičkih krunica ne postoji mogućnost pojave tamne boje krunice uz ivicu desni. Ovo je naročito važno kod osoba sklonih povlačenju desni.

Šta su keramičke fasete ili veniri?

Keramičke fasete su tanke keramičke ljuspice, napravljene tako da prekrivaju prednju (vidljivu) stranu zuba i time maskiraju eventualne nedostatke u estetici (prebojenost zuba, manji prelomi zuba, manji razmaci između zuba). Ova metoda zahteva malo ili gotovo nimalo brušenja i zato se smatra minimalno-invazivnom. Na osnovu kliničkog pregleda, stomatolog će u svakom pojedinačnom slučaju odlučiti koja vrsta venira će biti upotrebljena.

Da li se kermičke krunice uvek mogu zameniti keramičkim fasetama – venirima?

Ne. U slučaju većih oštećenja zubnog tkiva (veliki ispuni, prelomi većeg dela krunice, trošenje zuba, tj. abrazija i atricija većeg stepena), potrebno je uraditi krunice (keramičke ili metalokeramičke), često uz dodatne terapijske metode (devitalizacija zuba, korišćenje fiberglas kočića).

Upotreba implanata u stomatološkoj protetici

Sve češća primena implanata u svakodnevnoj stomatološkoj praksi i proširenje indikacija za njihovu primenu dodatnim terapijskim metodama, otvorile su nove mogućnosti protetskog zbrinjavanja. Nedostatak samo jednog ili više zuba, jednostrana ili obostrana krezubost ili bezubost, mogu se rešiti fiksnim nadoknadama na implantima ili kombinacijom implanata i mobilnih nadoknada.

Vađenjem zuba dolazi do atrofije (gubitka) kosti u toj regiji zbog izostanka stimulacije u toku normalnog procesa žvakanja. Ovo u velikoj meri utiče na estetiku lica. Implanti sprečavaju gubitak kosti upravo tako što nadoknađuju izgubljene zube baš u delu gde je koren zuba nekada postojao. To im daje veliku prednost nad mostovima koji zub nadoknađuju samo u kruničnom delu.

Prednost nadoknada na implantima je višestruka:

• izbegava se nepotrebno brušenje susednih zuba i time štedi zubna supstanca (kod nedostatka jednog ili više zuba)
• proširuje se polje indikacija za izradu fiksnih nadoknada (kod skraćenih zubnih nizova i velikih bezubih polja)
• omogućena je bolja stabilizacija i retencija totalne proteze, sa kasnijim bržim navikavanjem pacijenta i smanjenom potrebom za naknadnim korekcijama
• totalna proteza na implantima je maksimalno redukovana (znatno povećan komfor za pacijenta)

Da li je izrada protetskih nadoknada na implantima bolna?

Za razliku od izrade klasičnih protetskih nadoknada, koja najčešće zahteva primenu lokalne anestezije, kod nadoknada na implantima to nije slučaj. Nakon ugradnje implanata i određenog vremena potrebnog za zarastanje, izrada protetske nadoknade je za pacijenta obično vrlo komforna. Naše iskustvo je da su pacijenti bili prijatno iznenađeni čitavom procedurom. Potrebno je napomenuti i da se implanti u određenim slučajevima mogu odmah opteretiti protetskim nadoknadama, ali o tome odlučuje lekar koji vrši ugradnju implanta na osnovu postojećeg stanja kosti i desni, prisustva preostalih zuba, itd.

Koliki je rok trajanja protetskih nadoknada?

Sve nadoknade, bilo da su izrađene od keramike ili kombinacije keramike i metala, mogu da traju jako dugo. Međutim, treba imati u vidu da se one nalaze u ustima, koja su vrlo dinamična sredina. Redovne šestomesečne kontrole su neophodne da bi se pratilo stanje zuba, desni i kosti. Po potrebi se prave kontrolni rendgenski snimci. Parodontopatija, pojava karijesa na preostalom zubnom tkivu, pojava hroničnih periapikalnih lezija na korenovima zuba, neki su od mogućih pratećih problema. Naravno, pacijent bi trebalo da svakodnevno posveti vreme održavanju oralne higijene i time produži vek trajanja protetskih nadoknada, ali i svojih zuba. Interdentalne četkice, konac za pacijente sa protetskim radovima i antiseptički rastvori, moraju se redovno koristiti u tom cilju.

Pacijenti sa pokretnim protetskim nadoknadama takođe moraju redovno da posećuju stomatologa. Resorpcija kosti, trošenje zuba u protezi, popuštanje atečmena (veznih elemenata) mogu zahtevati izvesne korekcije (podlaganje proteza, zamena atečmena), a posle nekog vremena i zamenu čitavih proteza. Na kontrolama će se posvetiti pažnja i preostalim zubima (uklanjanje zubnog kamenca, zamena ispuna, obrada parodontalnih džepova).