Preventivna stomatologija je posebna grana koja se bavi očuvanjem vaših zuba, tj. prevencijom od nastanka oboljenja zuba i usne duplje.

Prevencija oboljenja usta i zuba je veoma važan zadatak svakog stomatologa. Zahvaljujući redovnim kratkotrajnim i često jednostavnim posetama stomatologu, može se izbeći nastanak karijesa i njegovih komplikacija, kontrolisati nastanak oboljenja potpornih tkiva i time sprečiti prerani gubitak zuba. Redovne šestomesečne kontrole (ukoliko se u pojedinačnom slučaju ne pojavi potreba za češćim posetama), obučavanje o održavanju oralne higijene i pravilnoj ishrani. Uklanjanje mekih i tvrdih zubnih naslaga (dentalni plak, zubni kamenac ili konkrementi), fluorisanje zuba, nezaobilazni su ukoliko želite da sačuvate svoje zdravlje. To ujedno znači i veliku uštedu u vremenu i novcu, izbegavanjem dugotrajnih i često skupih intervencija.

Šta je zubni kamenac i kako on nastaje?

Zubni kamenac je tvrda zubna naslaga, koja nastaje ugradnjom minerala iz pljuvačke u meke zubne naslage (dentalni plak). Najčešće se viđa kod odraslih pacijenata, a njegovom nastanku pogoduje nepravilna oralna higijena, prisustvo neadekvatnih ispuna, nepravilan položaj zuba i teskoba zubnih nizova.

Da li zubni kamenac treba uklanjati i zašto?

Zubni kamenac je jedan od glavnih uzročnika gingivitisa (zapaljenje desni) i parodontopatije. On mehanički vrši pritisak na desni, ali pogoduje i daljem nakupljanju mekih naslaga. Time izaziva zapaljenje potpornih tkiva zuba i gubitak mekog i koštanog tkiva. U odmaklim stadijumima oboljenja dolazi do klaćenja i migracije zuba, a onda i njihovog gubitka.

Zbog svega ovoga, jasno je da je potrebno redovno uklanjati kamenac, a stomatolog će odlučiti koliko često na osnovu kliničkog pregleda i analize rendgenskih snimaka. Pored toga, dobićete i savet o održavanju oralne higijene i eventualnoj upotrebi antiseptičkih sredstava, jer bi bez svakodnevnog angažovanja pacijenta rezultati bili u velikoj meri umanjeni.

Zubni kamenac se uklanja ultrazvučnim aparatima, koji ne oštećuju gleđ zuba. Intervencija je relativno jednostavna i kod većine pacijenata ne zahteva upotrebu lokalne anestezije.

Oralna higijena i pravilna ishrana su najvažniji i u očuvanju zdravlja usne duplje i zuba kod dece. Zato je još u ranom detinjstvu potrebno naučiti ih pravilnim tehnikama pranja zuba i objasniti im značaj pravilne ishrane, kako za zube, tako i za zdravlje, uopšte. Konzumiranje meke, prerađene hrane, bogate ugljenim hidratima, pogoduje nastanku karijesa (kod dece je čest i cirkularni karijes), a time i razvoju ortodontskih anomalija.

Da li je potrebno čuvati mlečne zube?

Mlečni zubi su jednako važni kao i stalni. Oni vrše funkciju žvakanja kod dece, omogućavaju normalnu ishranu, a time i normalan razvoj vilica i stalne denticije. Gubitkom samo jednog mlečnog zuba, može se, od potpuno pravilnog odnosa, razviti ortodontska nepravilnost, koja zahteva dodatnu terapiju. Zato je mlečnim zubima potrebno posvetiti dosta pažnje. Mnogo toga se može učiniti da bi se oni očuvali do smene zuba.

Šta je zalivanje fisura i čemu ono služi?

Zalivanje fisura je preventivna metoda, kojom se najdublje jamice bočnih mlečnih zuba (kutnjaka), ali i stalnih zuba (kutnjaka i pretkutnjaka) popunjavaju specijalno namenjenim materijalima. Ovo se radi u cilju sprečavanja pojave karijesa na griznim površinama ovih zuba, na kojima se on kod dece najčešće javlja. Zalivači fisura, zapravo, sprečavaju zadržavanje ostataka hrane na površinama koje su najnepristupačnije čišćenju, naročito kod dece.

Značaj ove metode potvrđuju i istraživanja koja su pokazala da preko 80% karijesa kod dece nastaje baš na griznim (okluzalnim) površinama zuba. Onda i ne čudi činjenica da se ovom metodom procenat karijesom zahvaćenih griznih površina zuba može smanjiti i do 70%.

Koji se zubi mogu zalivati?

Samo zdravi zubi mogu biti zaliveni. Uslov je da su dovoljno izrasli i da su im čitave grizne površine slobodne, neprekrivene desnima. Stomatolog će u svakom individualnom slučaju odlučiti o potrebi primene ove metode.

Kada uraditi zalivanje fisura?

Smatra se da je zalivanje fisura najbolje uraditi čim grizna površina zuba bude pristupačna za aplikaciju zalivača, a pod uslovom da je saradnja sa detetom na zadovoljavajućem nivou. Zato je važno što ranije početi sa kontrolama i na taj način stvoriti kod dece naviku redovnog odlaska kod stomatologa. Dakle, kod mlečnih zuba zalivanje fisura je potrebno uraditi već u trećoj ili četvrtoj godini, a kod stalnih čim niknu prvi stalni kutnjaci („šestice“), obično u šestoj godini.

Zalivanje fisura je bezbolna, relativno kratkotrajna metoda prevencije karijesa, koja ne zahteva primenu lokalne anestezije i zato je deca lako prihvataju. Uvek kada je moguće, potrebno je izbeći neprijatne intervencije pri prvim posetama i zato je ovo jedna od prvih metoda sa kojima bi male pacijente trebalo upoznati.

Na šestomesečnim kontrolama, stomatolog će proveriti stanje usta i zuba, a time i prisustvo zalivača i proceniti da li su potrebne dodatne korekcije.

Povrede zuba

Smatra se da je trećina svih povreda zuba povezana sa sportskim aktivnostima.  U cilju prevencije sportskih povreda zuba, danas se u preventivnoj stomatologiji koriste štitnici za zube („mouth guard“). Ovi štitnici, osim zuba, štite i okolna meka i tvrda tkiva (usne, obrazi, jezik, vilične kosti).

Šta je bruksizam?

Bruksizam je loša navika stiskanja i škripanja zubima. Može se javljati noću ili preko dana. Vrlo je rasprostranjen u opštoj populaciji i izaziva neprijatne simptome, kao što su napetost mišića za žvakanje, osetljivost zuba, glavobolja, problemi u temporomandibularnom (viličnom) zglobu, itd. Bruksizam može dovesti do značajnog gubitka zubne supstance usled stalnog trenja, ispadanja postojećih ispuna, ali i do fraktura (lomljenja) zuba, što kasnije može zahtevati sveobuhvatnu protetsku rekonstrukciju.

Uzrok bruksizma nije potpuno razjašnjen. Smatra se da mnogo faktora može izazvati ovu lošu naviku, ali se svakodnevni stres navodi kao jedan od najčešćih uzročnika.

Jedan od načina za ublažavanje posledica bruksizma je upotreba splintova (folija), koji sprečavaju ekscesivno trošenje tvrdih zubnih tkiva, lomljenje postojećih ispuna i zuba.